Najčešća asocijacija kada neko pomene muzej je prošlost. Ali muzeji su daleko kompleksnije ustanove, koje se ne bave samo prošlošću već i savremenim dobom, uvek razmišljajući o budućnosti.
Uloga muzeja je da sačuva sećanje na prošlost kroz muzejske predmete i kulturna dobra, ali i da pribavi predmete sadašnjice i sačuva ih za buduće generacije. To je jedan od načina na koji se muzej stara da vreme sadašnjih generacija ostane trajno sačuvano od zaborava, ali i postane u nekoj budućnosti, prostor za proučavanje novog sloja istorije.
Promišljanje o budućnosti se najbolje ogleda u načinu i vrsti nabavke predmeta koji se odnose na savremeno doba. U nabavci predmeta – akvizicijama, koje se odnose na savremeno doba možda je najistaknutiji primer nabavljanje umetnina, produkcije savremene umetnosti za zbirku.
Savremena umetnost je ponekad prosečnom posmatraču nerazumljiva i teško shvatljiva, a najčešće zbog kompleksnosti koju nosi u sebi. Umetnost današnjice u sebi nosi, ne samo nama poznato istorijsko, istorijsko-umetničko, estetsko iskustvo u jeziku likovnosti, već i vekovima stvarano tehničko iskustvo sa materijalima.
Stoga, često, delo savremene umetnosti svoju poruku prenosi u više značenjskih nivoa od onog osnovnog – prvog što posmatrač vidi i oseća posmatrajući delo; empirijskog – onog što se nalazi u podsvesti posmatrača i zasnovano je na prethodno stečenom iskustvu; simboličnog – poruke koju delo prenosi jezikom simbola i komunikacije, do spoznajnog – razumevanja ne samo poruke, ideje ili misli koju umetnik kroz svoje delo upućuje posmatraču, već i razumevanja šireg konteksta umetničkog dela.
Delo savremene umetnosti kao takvo, nije umetnina sama za sebe, već kompleksan produkt generacijskog iskustva akumuliranog u svesti autora.
Planskom nabavkom i kontinuiranom saradnjom sa umetnicima, zbirka se uvećava i njen značaj postaje sve veći unutar muzejskih krugova Srbije.
Slika „U vodi“, autora Marka Lađušića nastala je 2019. godine u okviru ciklusa „Šuma bara livada“, nalazi se u zbirci Muzeja od 2021. godine, a rad je otkupljen putem konkursa Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Zahvaljujući vajarskoj koloniji u Jasenovu umetnik je svoju inspiraciju našao i u ambijentu plaže Gat u neposrednoj blizini reke Karaš, kao i u razmeni energije između umetnika i prirode.
„Kada sam video radove, u Jasenovu deo procesa nastanka, a u Beogradu 2020. godinu kada je ovaj ciklus izlagan, imao sam utisak da slika posmatrača uvuče u sebe. Stvara se utisak da se sama kompozicija izgrađuje i širi sa kontinuiranom, a isprekidanom linijom. Ta linija se proširuje i obavija oko posmatrača. Energija kojom delo zrači nekada je značajnije od egzaktnosti, šta je prikazano. Pokušavajući da se protumači da li je pejzaž ili apstrakcija, da li je rešetkasta ili horizontalana kompozicija, zaplićemo se u teoriju, a često zaboravljamo osećaj koje samo delo stvara. To je bio moj povod da insistiram na otkupu slike „U vodi““ – kaže direktor Muzeja u Beloj Crkvi Igor Vokoun.
Marko Lađušić (1967) bavi se slikarstvom, skulpturom i multimedijalnim performansom. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (1995) na odseku za primenjeno vajarstvo.
Izlagao je na 17 samostalnih i preko 90 grupnih izložbi širom Evrope. Njegova dela su deo stalnih postavki u javnim prostorima, kao i umetničkim kolekcijama. Dobitnik je više priznanja i nagrada u mediju skulpture i crteža.
Redovni je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a predaje i na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu.
Lađušić je deo pobedničkog tima nacionalne selekcije Srbije na Trijenalu umetnosti u Milanu (Italija) 2022. godine. Realizovao je samostalnu izložbu u „Galeriji Drina“ (Beograd) i „Aria Art Gallery“ u Firenci.
Marko Lađušić je više puta bio na Vajarskoj koloniji u Jasenovu, a 2019. godine i sam je bio učesnik kolonije koja je iznedrila preko 100 skulptura respektabilnih umetnika iz zemalje i inostranstva.
„Čovek treba uvek da da najbolji deo sebe i umetnost kao takva ima samo taj smisao. Zašto Bela Crkva i zašto sve ovo? Meni je ovde bilo lepo i ja volim da ispitujem nove sredine, da se suočavam sa ljudima. Cilj mi je i da moji studenti imaju etiku prema svom prostoru, svojoj zemlji i prema nečemu što je njih definisalo. Ja sam posebnu lepotu doživeo u Jasenovu baš zbog jednostavnosti. Iz tog razloga, moj rad u Muzeju u Beloj Crkvi ima smisla. Ovo sam ja i moje iskustvo deteta mi je kasnije ponudilo inspiracije, koje sam kasnije učenjem usavršavao. Ne može umetnik biti neko ko samo uči. Važno je osećanje, ono što vi prepoznate kao vama važno u životu. Bez te odluke, ostajete večito neki reproduktivac. Zato čovek treba da otkrije svoju prirodu, ma kakva ona bila i da ljudi rade ono što je lično njima važno“ – rekao je Lađušić.
