Ove godine Likovna zbirka Muzeja u Beloj Crkvi, zahvaljujući Ministarstvu kulture, bogatija je za skulptoralnu instalaciju „Svet izvan slike“ autora Radoša Antonijevića.
Rad čine dva osnovna segmenta: uramljeni crtež „Svet izvan slike“ izvedenu u tehnici akrila na kartonu koji prikazuje deo ljudske glave sa ustima iz kojih izlazi crni oblak, poput oblaka iz stripa u koji se upisuje dijalog i skulptura izvedena od poliestera „Mračni sadržaj jedne domaćice“. Ovi složeni prikazi problematizuju odnos vidljive i nevidljive stvarnosti, a sam rad je izlagan u galeriji „Novembar“ 2019. godine.
Na to kako vidimo stvari utiče ono što znamo i ono u što verujemo.
Radovi Radoša Antonijevića publiku upravo podstiču na razmišljanje i promišljanje šta je to što vidimo i šta je ono što verujemo da radovi prikazuju.
Za skulptoralnu instalaciju „Svet izvan slike“ autor kaže da predstavlja njegovo razmišljanje o tome šta je to slika i šta mi vidimo, a šta je zapravo ono što mi ne vidimo, koji je to svet izvan naše slike koji mi vizualizujemo kroz naše domaštavanje.
„Mi gradimo sliku imaginarno. Uvek citiram naučnika Nilsa Bora koji je govori „Kada um počne da misli o atomima, on ne barata činjenicama nego stvara slike“, zato što su činjenice iskustva, a pošto mi ne možemo da osetimo iskustva međumolekularnog prostora nego gradimo slike. Svi ostali prostori koje mi ne vidimo, a to je recimo ono što vi mislite, a što ja ne znam, to je ovaj crni krug iznad glave na slici. Mi uvek jedan deo osećemo iskustvom, a to je onaj bazični skulptorski, a drugi deo je onaj koji takođe čini naš svet – zapravo je neki svet izvan slike koji mi dograđujemo i konstruišemo“ – dodaje Antonijević.
Radoš Antonijević (1969.) je vizuelni umetnik koji ispituje granice skulpture problematizujući odnos oblika, funkcije, materijalnosti i značenja. Teme njegovih radova uvek su vezane za neuralgične tačke života, a u eseju Кorektivi oblika iz 2012. kaže: „Vizuelni kontakt sa stvarnošću je uvek kontakt sa oblikom odnosno sa njegovom slikom. Bilo koji oblik možemo zamisliti kao tanku opnu koja razdvaja celinu materije na segmente i čini je vidljivom. Opna oblika je poput kože na našem telu koja svojom površinom sprečava fizički i vizuelni prodor u dubinu oblika“.
Redovni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a 2022. godine, izabran za dekana Fakulteta likovnih umetnosti.
