Izložbe radova Vladimira Milanovića „Between the lines“ obeležila je jesen u galerijskom prostoru Muzeja u Beloj Crkvi.
Naziv izložbe „Between the lines“ leži u načinu umetnikovog stvaranja, načinu izvođenje crteža gde svaka linija ima svoj upečatljiv karakter, koji se ponavlja iz serije u seriju, ali na ovim radovima ti pojedinačni motivi i linije su složeni jedni preko drugih stvarajući jednu novu kompoziciju, istakao je prilkom otvaranja izložbe direktor Narodne biblioteke i Muzeja u Beloj Crkvi Igor Vokoun.
Vladimir Milanović (1979, Beograd) diplomirao je 2003. godine, a 2008. godine i magistrirao na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu je 2009. godine stekao zvanje magistra umetnosti u oblasti digitalne umetnosti. Odbranio je doktorski umetnički projekat na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2014. godine. Redovan je član Udruženja likovnih umetnika Srbije od 2004. godine. Izabran je 2011. godine za asistenta, a 2014. godine za docenta na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Zaposlen je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u zvanju vanrednog profesora. Izlagao je na dvadeset samostalnih i preko stotinu kolektivni izložbi u zemlji i inostranstvu. Živi i stvara u Beogradu.
Projekat „Betwen the Lines“ je koncipran kao parafraziranje sopstveneg rada (auto-aproprijacija). Namera je da se pokaže skriveni sadržaj, tj. naličje racionalne organizacije rada. Najbitnija ideja je da nusproizvodi radnog procesa postaju „ugaono“ mesto kreacije, kaže Vladimir Milanović.
„Većinu indigo papira iskoriščenih kao pomoćno sredstvo tokom rada u grafičkom mediju sam iz nekog nejasnog razloga godinama čuvao. Na njima su akumulirani mnogobrojni, haotični tragovi precrtavanja, odnosno, svi linearni obrasci koji su naknadno prezentovani u nekoj standardnoj grafičkoj formi. Indigo papiri korišćeni prilikom kopiranja, uvećavanja i prenošenja (dela) nekog crteža ostaju kao svojevrsni nusproizvod procesa crtanja. Skup takvih papira, međutim, postaje okidač da process autorefeksije. Ovaj ciklus radova govori o liniji koja je izražajno crtačko sredstvo, odnosno bazični likovni elemet, ali sintagma „Between the lines“ govori da postoji nešto između tih linija, između redova, aludira na sadržaj koji nije vidljiv na prvu loptu, odnosno što nije čitljivo prvim pogledom. Ovi radovi bi trebalo da posmatrača pozovu na dalje iščitavanje i mogućnost da se jasnije i direktnije posmatrač uključi u sam rad“ – dodao je Milanović.
Za Likovnu zbirku Muzeja u Beloj Crkvi uz podršku Ministarstva kulture nabavljen je lightbox, rad nastao u okviru ciklusa „Carbon copy“.
„Umetnik publici predstavlja i same indigo papire, kao svojevrsne artefakte. Oni se postavljaju u specijalno dizajniranim light box-ovima, osvetljavaju i dokumentuju ne samo postupak i način dolaska do određenih rešenja, već i kao gotovi umetnički proizvodi, objekti koji poseduju zavidna estetska svojstva. Ovaj gotovo arheološki materijal u Milanovićevim radovima dobija svoju umetničku samostalnost i svoju estetsku vrednost. Iako ne pripadaju završnom delu, listovi indiga svojim dubokim tonovima crne, sive i tamnoplave sa tragovima poteza olovke, ostaju ne samo kao dokazni materijal, već umetnički objekat za sebe. Za razliku od standardnih formata indigo listova, finalni radovi su velikih, često i monumentalne dimenzija.“ – objasnio je istoričar umetnosti Saša Janjić u tekstu za katalog izložbe grafika „Carbon copy“.
